Čitanje knjiga može se opisati kroz odrastanje i život na nekoliko načina. Prve sa kojima se susrećemo su meke, vodootporne, tihe knjige za podsticaj i razvoj motoričkih veština. Zatim na red dolaze slikovnice (kada pažnja traje duže od 5 minuta), slede kreativne uradi sam knjige, bojanke, kratke bajke i basne. Kada krene učenje slova, prelazimo na slovarice, vrste životinja, pojmova i situacija.
Prilagođeni uzrastu i prilici, MI deci biramo knjige
Kada deca savladaju čitanje, prilikom polaska u školu sretnu se sa prvim lektirama i tu nastaje prvi otpor.
Kao mami koja izuzetno voli da čita, bira štivo i selektivno sebi priušti različite žanrove (pomalo sam kolekcionar), pravi izazov bio je pripremiti dete za prvo “biranje” knjige.
Činjenica je da deca kopiraju roditelje. Ukoliko dete odrasta u okruženju gde je okruženo pesmom i instrumentima – poželeće da svira. Ako je okruženo loptom, sportskim rekvizitima i nalazi se u sredini koja neguje sportski duh – treniraće i zavoleće sport. Ako je okruženo knjigama – u nekom trenutku će ga želja za čitanjem odvesti put knjižare i biblioteke.
Taj momenat kada dete pročita prvu knjigu, a da nije lektira, odrediće mu dalji odnos prema čitanju.
Današnja deca ne mogu da budu kao što smo mi bili i to je sasvim u redu. Obilje informacija koje im je lako dostupno nekada je dar, a nekada teret. Mašta je ključna za zdrav psihički razvoj i razvijanje načina borbe sa problemima. Današnjoj deci odrastanje je daleko teže i komplikovanije nego što je bilo naše. Tim pre su im knjige kao izvor neiscrpne maštarije neophodan alat za sazrevanje.
Jedno od pravila koje smo suprug i ja sledili, shodno mogućnostima, bilo je da deci za poklon kupujemo šta žele, a ne šta im treba.
Kad je naša kćerka napunila 8 godina, za Novu godinu je ispod jelke umesto igračaka zatekla komplet knjiga. On i ja smo u to vreme čitali i gledali čuveni serijal “Game of thrones”. Ona je bila svedok pozitivnog raspoloženja i euforije u koju nas je uvodio čudnovati svet mašte. Automatski je povezala situaciju!
Mesecima unazad, pričala sam joj o knjigama koje čitam (ne nudeći pri tom nijednu), ali sam na njeno pitanje: “Da vidim šta čitaš mamice?” odgovarala da to nije za nju. Čim je zabranjeno – to ih interesuje!
Redovno zalivajte dečiju maštu
Baš kao što je biljakama potrebno da ih redovno zalivamo, deci je potrebno da maštaju. Njena mašta se “krčakala” do momenta kad je ispod jelke zatekla svežanj od četiri knjige.
Bila je to priča o princezi i njenom prijatelju svemircu koji su sleteli su na zemlju. Ova knjiga jarkih boja, sa krupnim slovima i velikim razmakom, činila se veoma obimna. Međutim, za uzrast za koji je kreirana, odlično je urađeno da dete koje pročita jedno poglavlje, sa jednom do dve ilustracije, misli da je daleko odmaklo i postiglo nešto značajno. U njenoj glavi, stranica knjige sa brojem 100 je ipak nešto veliko!
Dete nam nije izašlo iz sobe četiri dana! Silazila je samo sa jede i svaki put vikala kroz kuću :”…sada sam na strani broj 158!”, “…sada sam završila prvu knjigu!”, “…ostale su mi još tri glave do kraja!”.
Oči pune čuđenja,uzbuđenje zbog postignutog uspeha.
Kada je petog dana sela za sto i rekla:”Ovo je bilo fantastično, hoću još!”, znala sam da smo uspeli.
Kada mašta uradi svoje…
Sutradan sam je odvela u knjižaru i rekla: ” Idi od police do police, listaj, biraj, šunjaj se”. Nismo izašle punih sat vremena. Ubrzo, moja kćerka počela je od džeparca da kupuje sebi knjige – za decu, tinejdžere, prilagođene svojim interesovanjima i svom odrastanju. Bilo je tu i teške, ozbiljne literature, ali i šaljivih knjiga. Imala je svo vreme ovog sveta da pronađe žanr koji joj odgovara. Mi smo tu da je podržimo. Mi ne postojimo da nas kopira.
Uz skriveni osmeh sam u sebi prokomentarisala “Eno je, šmeka Gordost i predrasude za predstojeći raspust.”
Svako dete može sve! Deca su mala čuda, a čuda postoje ako u njih verujemo…
Mi smo ti koji mislimo da nešto ne umeju. Da ne mogu, da nisu sposobni, dovoljno odrasli. Oni nas demantuju, samo ako im damo priliku.
Foto: Pixabay.com
