Svi imamo unutrašnji glas koji svakodnevno komunicira sa nama. Sigurno ste ga primetili. Da li vas taj glas podržava u izazovnim situacijama i kaže „Možeš ti to!“ ili izaziva u vama još veću sumnju u sebe i osećaj nesigurnosti da se zapitate „Šta nije u redu sa mnom? Ništa mi ne ide. Nisam dovoljno dobra.“?
Taj unutrašnji glas pravi veliku razliku – utiče na naše samopouzdanje, osećaj lične vrednosti, kako se nosimo sa problemima, kako gledamo na izazove, da li se razvijamo i idemo napred.
Često se unutrašnji glas razvija iz obrazaca komunikacije roditelja i drugih bitnih osoba prema deci. Zato moramo biti svesni šta i kako govorimo deci. Moramo biti svesni kako pričamo sa decom ukoliko nam je važno da razviju pozitivan, ohrabrujuću unutrašnji glas.
Obzirom da imamo tendenciju da se mnogo više fokusiramo na negativno ponašanje dece nego na pozitivno, deca mnogo češće čuju kritikovanje nego pohvale i priznanje.
Pohvalite decu, ali budite svesni da nije svaka pohvala ista.
Ne želimo da se deca “navuku” na naše pohvale i da rade stvari samo da bi dobila tu pohvalu. Tada pohvala postaje eksterna motivacija. Želimo da pohvala bude priznanje. Zato je važno da obatimo pažnju na našu nameru. Namera određuje našu neverbalnu komunikaciju. Takođe, generalne pohvale kao što su: “Bravo”, Odlično” ili “Sviđa mi se to” ne pokazuju detetu da stvarno primećujemo njegov trud i zalaganje.
Kada hvalimo decu, ono što je najvažnije, jeste da deca osete da ih mi primećujemo, da primećujemo njihov trud, da vidimo njihove dobre namere: “Vidim da si pomogao svom bratu”, “Odličan posao, složio si sve igračke” ili “Stvarno si dao sve od sebe na utakmici, svaka čast”.
Pohvala treba biti specifična, ne generalna. Pohvala treba da se odnosi na trud ili aktivnost, a ne na rezultat. I možda najvažnije, pohvala treba da bude priznanje, a ne nagrada.
Kada komuniciramo sa decom moramo biti svesni svojih reči, tona glasa, izraza lica, govora tela.
Možda imamo savršene reči, ali ton glasa ili izraz lica šalju sasvim drugu poruku.
I to nije lako, zahteva od nas posvećenost, rad, bezbroj grešaka, ali odlučnost da istrajemo. Zato što znamo koliko je važno. Zato što znamo koliko je teško živeti sa unutrašnjim kritičarem.
I zato je svesno roditeljstvo rad na sebi, spoznavanje sebe, razumevanje sebe, upravljanje sobom, tako da možemo da razumemo našu decu i osnažimo ih.
Foto: Unsplash.com
