Trebalo mi je nešto manje od nedelju dana da pročitam “Moju priču”, a nešto više od mesec da sklopim sve rečenice kojima želim da je opišem. Da istaknem sve ono što mi je priraslo za srce, svaki pasus koji mi je ulilo nadu za sve jake žene koje žele da iskorače iz svojih svakodnevnica i udahnu punim plućima vazduh, podignu visoko glavu i odaju sebi priznanje za sve ono što su proživele, za svaku suzu, bol, nepravdu, uspeh ili pobedu.
Ne znam u kom trenutku sam počela više pažnje da obraćam na Mišel Obamu umesto na njenog supruga? Njeni javni nastupi i govori su me privlačili da istražujem o ženi koja je bila Prva dama, afro-američkog porekla, jedne od najmoćnijih država na svetu, čiji osmeh prosto obasja prostoriju, a pogled govori više od bilo koje reči. Istražujući, naišla sam na biografiju originalnog naslova “Becoming” (Postajanje), koji više odgovara procesu koji leži na listovima unutar knjige, jer priča zapravo oslikava njeno postajanje – od larve do leptira.
Podeljena u tri dela koji se savršeno nadovezuju jedan na drugi, knjiga nas vodi kroz Mišelin život od perioda devojčice – koja se oslanjala na brata da joj prokrči put u nepoznato, preko Mišel mlade advokatice – spremne da osvoji svet, do predizborne kampanje, političkog angažmana i predsedničkog života cele porodice.
Zbir svih reči u jednoj priči, položenih da ostanu tu zauvek: ljubav prema zajednici, moć ženskog liderstva, prepoznavanje potencijala, mentorstvo i značaj podrške za svakog od nas. Ne postoji nemoguće kada se sve ovo utka u jedno odrastanje.
“Moja priča” obojena je svakom od ovih tema od prvog do poslednjeg slova. Spoznaja o nedovoljno zainteresovanoj učiteljici u osnovnoj školi, koja edukuje njenu ćerku, podstakla je Mišelinu majku da “uzme stvar u svoje ruke”. Osnova ženskog liderstva u ulozi majke, pokazala je i dokazala maloj Mišel da je sve moguće. Angažman cele porodice da se deci obezbedi adekvatno obrazovanje pokazalo se kao krucijalna stvar za njihov dalji uspeh. Ova tema predočena je na način da čitaocima naglasi važnost prepoznavanja potencijala više nego bilo koja knjiga o biznisu koju sam pročitala do sada. Sve ove vrednosti, još kao devojčica, Mišel usvaja spontano i neposredno.
Priča o meni
Mišel Obama nas kroz priču o sebi vodi kroz svet u kom je odrasla i vrednostima kojima su je naučili. Takođe, vodi nas kroz formiranje jedne ličnosti uz jasno položene sve prave vrednosti: porodicu, zajednicu, brigu o bližnjima, rad, učenje i poštovanje. Detalji iz detinjstva i tinejdžerskog života vode do zaključka da, bez obzira u kom kvartu živite, ove vrednosti su univerzalne i ne mogu vas odvesti na krivi put (čega je mnogo u životu mladih ljudi).
Priča o nama
Drugi deo knjige nas vodi kroz početak života sa Barakom, kroz samospoznaju da on nije tu da je učini srećnom, već da je to njen zadatak. Dočarane su njene borbe kroz koje žene inače prolaze, gubitak bebe, ogromna želja za majčinstvom, poslovne odluke, procesi preispitivanja i otkrića. Šta je to što ona stvarno želi? Svakako ne dobar posao advokata sa puno naplativih sati.
Stil pripovedanja je isti kao i u prethodnom delu – jasan, interesantan, nadahnjujuć i zavodljiv. Čitajući, mi živimo te trenutke, kao da je pratimo u stopu. Tragamo za istim odgovorima, želimo da učestvujemo savetima i upozorenjima. Upoznaje nas sa ženama liderima sa kojima se susreće, koje joj pomažu na njenom putu do Prve dame. Govori nam o vrednostima koje usvaja, jačini zajednice, porodice, žena koje je okružuju, mentorstvo, ali i o problemima koji nastaju kada Barak kreće ka svom zacrtanom cilju. Posebno obraća pažnju na svoj doživljaj predizbornih aktivnosti u koje je bila uključena, mašineriji koja radi iza jednog kandidata i njoj koja se nalazi u žiži kampanje.
“Naravno, reč je o još jednom stereotipu i još jednoj zamci. Najlakši način da oduzmete značaj ženskom glasu je da ga opišete kao mrzovoljan. Niko nije kritikovao Baraka zato što izgleda preozbiljno ili se ne osmehuje dovoljno. Ja sam bila supruga, a ne kandidatkinja i od mene se verovatno očekivalo da pokažem više ležernosti, više opuštenosti”
Verujem da je svaka žena na svojoj koži doživela sličnu situaciju. Podsetila me je na specifičnu situaciju u mojim ranim dvadesetim, kada sam na prijateljskoj večeri iznosila mišljenje i stavove. Muškarac, u ranim tridesetim, rekao je “Hajde, popij još jednu čašu vina lakše ćemo se razumeti“. Osećaj da vas neko ućutkuje jer ste žena sa formiranim mišljenjem, nažalost, traje godinama.
“Shvatila sam da mi niko neće pomoći ukoliko to ne tražim.”
Kroz period predizbornog života formira se njen tim jakih žena, lavica, spremnih na sve (ne)moguće misije da postignu željeno, njen sistem podrške. Ističe koliko su za nju učinile žene u okruženju, porodica, prijatelji, koliko je i dalje oko sebe okupljala jake žene kojima je mogla da veruje, jer su razumele šta se od nje očekuje i kakve sve to promene sa sobom nosi. Mišel ostaje verna usađenim vrednostima i iste želi da prenese svojoj deci. Barak postaje predsednik.
Priča ide dalje…
Kakva su pravila igre kada si Prva dama ? Šta ti je dozvoljeno, a šta ne? Koliko je ograničena sloboda kretanja? Koliko zapravo imaš rođaka? Priča se nastavlja kroz odgovore na ova pitanja i prikaz životnog stila u Beloj kući uz kontinuiranu borbu za ravnopravnost polova, ublažavanje nacionalnosti i rasizma.
Mišel Obama nas uči kako da decu održimo čvrsto stojeći na zemlji, bez obzira u kom okruženju odrastaju. Kako da odaberemo svoje bitke i kojim problemima da se posvetimo. Birajući da uloži vreme i energiju pitanjima gojaznosti dece i kvalitetu namirnica koje im se služe u školama, još jednom zaključujemo gde leže njene vrednosti.
Posvećujući svoje vreme deci, posećujući škole i univerzitete koji nisu deo prestižne “Ajvi lige”, ona skreće pažnju na celokupni potencijal koji leži na neočekivanim mestima – u deci sa manje privilegija u životu, baš kakva je i sama bila. IStovremeno, kao Prva dama obraća posebnu pažnju na temu vojnih lica i njihove asimilacije u tekući život posle prestanka rada u vojsci, sa posebnim akcentom na njihove supružnike i decu koja moraju da se uklapaju u novu sredinu sa svakom prekomandom.
Formalno mentorstvo, koje je kod nas nedovoljno razvijeno, ona prepoznaje i naglašava njegov značaj posebno za žene, socijalne manjine i “svima koje društvo brzo previdi”. Uz poneku anegdotu predsedničkog života, na samom kraju ponavljamo sa njom mantru dobrog života – pomozi bližnjem svom, podrži svoju zajednicu, ojačaj svoj sistem podrške u teškim situacijama.
Čitajući knjigu setićete se svoje bake, majke, tetke, komšinice, koje su se na razne načine snalalzile da obave sve kućne poslove, podignu decu, zarade novac. Bilo da su morale da izađu u susret komšinici pa pričuvaju i njihovo dete, pozajme šećer, pomognu oko bašte. Setićete se Marije Kiri, Mileve Marić, Isidore Sekulić, svih onih žena koje su bile predvodnice, neustrašive u svom postojanju, koje su gledale napred i kada je delovalo kao da je sutra previše daleko.
Čitajući, shvatićete da je ovo knjiga o ženama liderima, preduzetnicama, naučnicama, ženama u vojnim redovima, u sudovima, rudnicima, obrazovanju… Čitajući ovu knjigu, vi čitate o svim ženama sveta!
Foto: Zadovoljna.hr
