Nova premijerka Velike Britanije je Liz Tras, dosadašnja ministarka spoljnih poslova te zemlje, saopšteno je iz Konzervativnog komiteta 1922. Ona je u trci za premijera pobedila kolegu iz partije Rišija Sunaka i ujedno postala lider Konzervativaca.
Tras od prethodnika “nasleđuje” loše ekonomsko stanje u zemlji, s obzirom na to da je inflacija na najvišem nivou u posljednjih 40 godina. Jedno od potencijalnih rešenja koje su zvaničnici razmatrali jeste “zamrzavanje” cena energenata, preneo je BBC pozivajući se na svoje izvore.
Izvori iz industrije su, naime, optimistični da će nova premijerka podržati planove da se ograniči cena energenata, odnosno da se na svaka tri meseca određuje maksimalna moguća cena za prirodni gas i struju. U početku, ovakva mera ne bi zahtevala nikakve vladine subvencije, ali bi morala da dođe kao rezultat nekoliko sastanaka sa vladinim službenicima, uključujući i ministre bliske Liz Tras.
Ona je, tokom kampanje, najavila kako će ukoliko bude izabrana za premijerku doneti već prve nedelje mere kojima bi domaćinstva trebalo da se zaštite od ekonomske krize. Zatim, planira da budžetu doprinese sa 30 milijardi dolara time što će ograničiti poreze.
Nova “čelična lejdi”
U trku za premijersko mesto Liz Tras je krenula sa pozicije ministarke spoljnih poslova Velike Britanije. U kampanji za čelnu poziciju britanske vladajuće Konzervativne partije, a time i za premijera, Tras je obećala da će Britaniji doneti najveću ekonomsku promenu u poslednjih 30 godina.
Navela je da će pokrenuti porast nacionalnog osiguranja, da će poništiti planirano povećanje poreza na korporacije sa 19 na 25 odsto i da će uvesti privremeni moratorijum na nivo zelene energije.
Politikolog sa Univerziteta u Glazgovu, Džon Kurtis rekao je za AFP da je ključ njene kampanje smanjenje poreza, a ne milostinja i da, po njegovom mišljenju, torijevcima uspešno prenosi “tradicionalnu konzervativnu poruku”.
Oni koji je podržavaju nazivaju je “novom čeličnom damom”, aludirajući na to da je naslednica nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer. Čak se i komentarisao njen stil tokom prve debate o liderstvu, navodeći da oponaša upravo Tačer.
Rođena je u Oksfordu 1975. godine, završila je državnu školu najpre u Pejzliju, zatim u Lidsu. Sa 18 godina studirala je politikologiju, filozofiju i eknomiju na koledžu u Oksfordu.
Potiče iz levičarske porodice i prvo se pridružila centrističkim liberalnim demokratama, da bi, potom, promenila stranu. Na studijama počinje da se bavi politikom, najpre u redovima Liberalnih demokrata, a potom prelazi u konzervativce. Prema pisanju BBC-a, Tras je prvo izabrana za odbornika u Griniču, u jugoistočnom Londonu, 2006. godine.
Lider konzervativaca Dejvid Kameron stavio ju je na svoju “A-listu” prioritetnih kandidata za izbore 2010. i ona je izabrana da se kandiduje za sigurno mesto u jugozapadnom Norfolku, gde je postala poslanik 2010. godine. Nešto više od dve godine nakon izbora na poslaničko mesto, 2012., ušla je u vladu kao ministar prosvete, a 2014. je unapređena u sekretara za životnu sredinu.
Godine 2016. vodila je kampanju za ostanak zemlje u Evropskoj uniji, ali se nakon što je njena strana izgubila, brzo predomislila i postala jedna od najvećih pobornica Bregzita posle referenduma, piše Euronews.
Dok je premijerka bila Tereza Mej, Tras je obavljala funkciju ministarke pravde, pre nego što je postala ministarka finansija.
Kada je Boris Džonson postao premijer 2019. godine, Tras je premeštena na mesto ministra za međunarodnu trgovinu. Godine 2021., sa 46 godina, prešla je na jedno od najviših poslova u vladi, preuzimajući dužnost ministra inostranih poslova od Dominika Raba, čime je postala druga žena ministarka spoljnih poslova u istoriji ove zemlje.
Izvor: Nezavisne novine
