Jedan od perioda u razvoju i rastu deteta koji mi je stvarao najviše stresa je, bez sumnje – ishrana, odnosno, početak uvođenja kašica. Sva ta silna, ustanovljena pravila mnogo su me opterećivala i stvarala dodatni pritisak na već stresan život. Slobodno mogu da potvrdim da ta napetost nije bila ništa manja sa trećim detetom, u odnosu na prvo ili drugo.
Čovek bi pomislio da si kod trećeg deteta već iskusniji što se tih stvari tiče i da ti je samim tim lakše, ali uvek postoji neki glasić u glavi koji ti govori: „Hajde, ipak izguglaj (ili se raspitaj) da li baš da mu daš prvo jabuku ili krompir?“ ili „Da li stvarno neće ništa da mu fali ako mu daš kravlje mleko, a tek za dve nedelje puni godinu dana?“. Želim da naglasim da u ovom tekstu nećete naći odgovore na ova i slična pitanja, jer mi nije namera da savetujem šta je ispravno, a šta ne.
Uvek sam imala stav po pitanju svake situacije kada je u pitanju ishrana dece, ali, isto tako smatram da, kao neko ko nije ni nutricionista (a ni pediatar), nemam pravo da savetujem bilo koga.
Smatram da je svako dete “priča za sebe” i da svakom detetu kao posebnoj individui odgovara drugačiji pristup, te da se ova tema ne može ukalupiti u neke definicije i udžbenike, ma koliko da je neko stručan i iskusan da o tome govori.
Ovde ću izneti rezultate vlastitog istraživanja na temu ishrane dece, jer je mene kao majku interesovalo kako to razmišljaju i šta rade druge majke. Pored toga, izneću i lična iskustva na svaku temu.
Rezultati su pokazali…
Anketno istraživanje na temu ishrane dece, realizovano je putem društvenih mreža, potpuno anonimno. Učestvovalo je 600 ispitanika, od čega 85% žena i 15% muškaraca, starosti od 20 do 45 godina. Najveći broj ispitanika bio je iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, dok je manji broj ispitanika bio iz drugih evropskih zemalja.
Najviše roditelja sa dohranom je počelo nakon bebinih navršenih šest meseci, 31% sa navršenih 5 i 29% sa navršena četiri meseca. Pojedini roditelji su sa dohranom počeli nakon prve godine deteta, dok su neki počeli već u prvih mesec dana života.
Analizom dobijenih podataka utvrđeno je da se kod dece dohrana uvodi u prvoj godini života.
Lično sam sa uvođenjem kašica kod svoje dece krenula kada su napunili 5 meseci. U tom periodu, primetila sam da im samo dojenje nije bilo dovoljno. Nisam se vodila definisanim terminima kada treba početi sa uvođenjem kašica, ali smatram da je bilo previše čekati do prvog rođendana. Detetu je do tog perioda sigurno potrebno mnogo više od majčinog mleka. Sa druge strane, smatram da je prerano početi sa kašicama/sokovima u prvih mesec ili dva starosti deteta.
Koje se namirnice biraju kao prva hrana bebama?
Kako sam očekivala, najviše odgovora pokazale su sledeće namirnice: šargarepa, krompir, jabuka, tikvica i pirinčane kašice. Ipak, bilo je i odgovora poput smokija, pudinga, ribe, jaja, mesa i drugih. Ceo spisak namirnica i broj odgovora možete videti u ovoj tabeli:
| NAMIRNICA | BROJ ODGOVORA | NAMIRNICA | BROJ ODGOVORA |
| šargarepa | 426 | jogurt | 3 |
| krompir | 335 | jaja | 3 |
| jabuka | 282 | avokado | 3 |
| tikvica | 137 | pavlaka | 2 |
| pirinač (kašice, griz, pahuljice) | 131 | voćni jogurt | 2 |
| banana | 58 | čokolino/keksolino | 2 |
| batat | 37 | mleko | 2 |
| razne vrste tikve | 37 | junetina | 1 |
| brokoli | 26 | prasetina | 1 |
| kruška | 21 | kinoa | 1 |
| piletina | 19 | pasulj | 1 |
| palenta | 18 | celer | 1 |
| breskva | 14 | grašak | 1 |
| šljiva | 13 | smoki | 1 |
| žitarice | 13 | peršun | 1 |
| supa | 11 | proja | 1 |
| keks | 9 | hleb | 1 |
| spanać | 8 | kačamak | 1 |
| kukuruzna kaša | 8 | ovsene žitarice | 1 |
| karfiol | 7 | kelj | 1 |
| proso | 7 | riba | 1 |
| meso | 6 | sir | 1 |
| pšenični griz, pahuljice | 6 | sok | 1 |
| blitva | 4 | puding | 1 |
| cvekla | 3 | kinoa | 1 |
| keleraba | 3 | zobene pahuljice | 1 |
Često sam dobijala savete da dohranu nikako ne počinjem sa voćem, tj. sa slatkim kašicama, jer beba (navodno) onda neće prihvatiti slani obrok. Kako imam troje dece, svima sam za prvi obrok dala jabuku, zatim krompir, pa šargarepu. Nakon toga, nismo imali problem sa uvođenjem slanih kašica.
Instant kašice koje se spremaju sa mlekom ili vodom u ishrani deteta koristi malo više od polovine ispitanika:
Kada su u pitanju gotove kašice (Juvitana, Hipp, Lino i sl.), 63% ispitanika koristi ih u ishrani dece, bilo to retko, povremeno ili svakodnevno. Ovaj vid kašica 36% roditelja nikako ne koristi.
Većina ispitanika, instant i gotove kašice koriste samo u posebnim situacijama – kada su na putu ili u šetnji, odnosno, kada nisu u mogućnosti da sami pripreme hranu.
Nikada nisam bežala od instant ili gotovih kašica i koristila sam različite proizvođače. Naravno, trudili smo se da ih što češće sami pravimo, jer su zdravije, ali je danas postalo diskutabilno kakve su po prirodi namirnice koje koristimo za pripremu obroka (zagađenje, pesticidi i sl.). Imajući sve to u vidu, mislim da je sasvim u redu nekada deci dati indistrijski porizvedene obroke.
Sokić – da ili ne?
Često sam na društvenim mrežama nailazila na rasprave na temu “Da li je potrebno deci davati sokove?”. Iz tog razloga, želela sam da vidim kakvo je mišljenje drugih roditelja na ovu temu.
Više od polovine ispitanika povremeno deci daje sokove. Najmanji broj ispitanih (svega 4 od 600) izjavilo je da daje isključivo prirodne, ceđene sokove.
Lično, deci sam davala sokove bez ikakvog problema. Prvo su to bili ceđeni, a kasnije i kupovni. Naravno, upotreba sokova bila je dozirana i vodila sam računa o tome da sok ne nudim pre jela kako ne bi izgubili apetit.
Jedan sokić dnevno dobijali su najčešće posle obroka. Neke su voleli, a neke ne – u zavisnosti od ukusa i sastojaka.
Alergijske reakcije na hranu
Alergijske reakcije sve su češće među decom i mnogo faktora koji utiču na reakciju organizma. Prema ovom ispitivanju, 90% roditelja je reklo da im dete nikada nije imalo alerijsku rekaciju, dok je kod 10% ispitanika dete imalo neki vid alergijske reakcije. Takođe, kod 24% dece se alergija javila na mleko/laktozu, 16% na jagode, a 13% na jaja. Ostale namirnice koje su izazvale alergijske reakcije su:
| NAMIRNICA | % | NAMIRNICA | % |
| orašasti plodovi | 5% | kivi | 1% |
| paradajz | 5% | avokado | 1% |
| kečap | 4% | bobičasto voće | 1% |
| kikiriki | 4% | jabuke | 1% |
| riba | 3% | voćni jogurt | 1% |
| spanać | 3% | mesne prerađevine | 1% |
| patlidžan | 3% | piletina | 1% |
| breskve | 3% | čokolada | 1% |
| kukuruz | 3% | gluten | 1% |
| pomorandža | 3% | celer | 1% |
Nijedno od moje dece, srećom, nije imalo alergijsku reakciju na neku namirnicu, zbog čega ne mogu preneti svoje iskustvo u vezi sa tim. Mislim da alergijske reakcije nisu toliko česte koliko se misli. Možda se sada pridaje više pažnje, ali, svakako se radi o temi koja zaslužuje pažnju i o kojoj se treba što više informisati.
Treba li hrana za bebe uvek biti sveže pripremljena?
Na kraju je postavljeno pitanje koje se često provlači kroz društvene mreže – “Da li svojoj deci uvek spremate sveži obrok ili nekad jede i ostatke od prethodnog obroka?” Ovo pitanje je izazvalo najviše reakcija i rasprava među roditeljima na društvenim mrežama. Da li je u redu detetu dati ostatke od prethodnog obroka ili ne? Da li je, sa druge strane, u redu bacati hranu koja je ostala od prethodnog obroka? Situacija na ovu temu je sledeća:
Mi spadamo u grupu onih koji ponekad jedu obrok od juče, jer ne smatram da je to loša stvar. Pre svega, mnogo je gladnih ljudi u svetu da bismo bacali hranu. Sa druge strane, mislim da ne može ništa loše da se desi ako ponekad pojede obrok od juče. Situacija je kako pokazuju rezultati – raznolika. Kao zaključak bih iznela da je i ovo moje, interno istraživanje pokazalo da svaki roditelj radi onako kako misli da je najbolje za svoje dete, što je svakako najbolja i najispravnija opcija.
Foto: Unsplash
