Prošlo je 90 dana od početka primene moratorijuma, koji su, verujem koristili i mnogi preduzetnici usled nepovoljnih uslova poslovanja nastalih vanrednim stanjem i Covid-om 19. Ja sam bila jedan od korisnika jer sam prvenstveno smatrala da nemam šta da izgubim koristeći ga, a, na posletku sam shvatila da bi potencijalno, da sam drugačije složila kockice, mogao da predstavlja dodatno opterećenje za budžet i trošak koji nisam planirala.
Šta je zapravo moratorijum?
Moratorijum predstavlja zastoj u otplati kreditnih obaveza na period od 90 dana, koliko je odredila Narodna Banka Srbije. Zastoj u otplati kredita i svih kreditnih oblika zaduživanja kao što su dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, kreditne kartice i slično, čiji je cilj bio da tokom trajanja vanredne situacije poboljša novčani tok preduzećima i fizičkim licima i omogući bolju likvidnost.
Verujem da su mnogi, kao i ja, smatrali da će predah od plaćanja rata kredita biti pravo olakšanje i da smo ovu mogućnost dočekali raširenih ruku. Šta se zapravo desilo tokom ovog perioda sa našim kreditom? Dva su primera na kojima ovo mogu da pojasnim.
Kao prvi primer anačiziraćemo kredit u jednoj banci čiji je rok otplate 60 meseci, gde je zaduženje nastalo u dinarima, kamatna stopa je varijabilna, iznos kredita je 800.000 dinara i u pitanju je tzv. keš kredit, odnosno kredit čija su sredstva obezbeđenja samo menice.
Ovakvi krediti su danas veoma rasprostranjeni kao proizvodi na tržištu, do njih se dolazi uz mnogo manje bankarske dokumentacije, te su i vrlo korišćen proizvod. Uostalom, kome ne treba nešto dodatnog novca da popuni rupe?
Kao što se vidi, iznos glavnice je identičan onom koji je ugovoren prilikom realizacije kredita, rok otplate je 01.11.2023. godine i rate su uvek u jednakim iznosima, a u ratu je uključen deo glavnice i pripadajuća kamata. Iznos od 167.245,46 dinara predstavlja ukupan trošak korisnika kredita na ime kamate i realizacije kredita, a 11.590 dinara predstavlja iznos koji ću ja, kao korisnik, platiti banci za uslugu održavanja mog tekućeg računa koji sam za ovu namenu otvorila kod njih.
Posle isteka od 90 dana dobila sam tri mogućnosti, koje su u skladu sa propisanim pravilima moratorijuma
- Da platim pripadajuću kamatu za korišćenje kredita tokom perioda moratorijuma uz produženje datuma otplate zadnje rate kredita za 3 meseca;
- Da otplatim sve tri rate kredita uz četvrtu, kao da zastoja nije ni bilo, jer se u tom slučaju plan otplate ne bi ni menjao;
- Da banka doda kamatu za 3 meseca na postojeću glavnicu i da mi produži otplatu za 3 meseca.
Iznos rate je drugačiji za iznos kamate, jer je pre moratorijuma došlo do prevremene delimične otplate kredita, te se samim tim i iznos rate promenio.
Jasno vidimo da je iznos kamate 8.922,87 dinara i to je zapravo trošak moratorijuma. Mogu da ga platim banci ili da ga “poništim” plaćajući sve tri rate zajedno sa pripadajućom kamatom. Odluka je na meni!
Ukoliko bih se odlučila da ne platim kamatu, ni sve rate odjednom, banka bi prepisala iznos od 8.922,87 dinara glavnici sto vidimo na primeru ispod, te bi ona sada iznosila 808.922,87 dinara i na tako uvećanu glavnicu banka bi obračunala kamatu, isto kao da sam otišla u banku i tražila da mi daju još 8.922,87 dinara kredita pod sličnim uslovima.
Šta sam ja uradila kada je u pitanju ovo kreditno zaduženje? Obzirom da su keš krediti uvek skup način finansiranja, trudim se da ih otplatim pre vremena koliko god je to moguće i ta stavka u ugovoru mi je vrlo bitna. Tako, prateći ovo pravilo na namenskom računu za kredit uvek ostavim koji dinar vise, svakog meseca. To je, naravno lakše planirati nego uraditi, ali trudim se da budem dosledna. Mislim da dosta ljudi nije svesno da sa manjim a češćim prevremenim otplatama možete značajno uštedeti. Obzirom da je moj plan bio da u julu uradim i delimičnu prevremenu otplatu resila sam da banci platim kamatu za korišćenje kredita, a da ostatak novca iskoristim uz ono sto već imam za prevremenu otplatu. Na taj način ću smanjiti ratu i kamatu, sto će mi kompenzovati kamatu koju sam platila.
Šta zapravo predstavlja kamata?
Kamata po definiciji predstavlja trošak pozajmljivanja novca i kompenzacija za poverioca, zbog odricanja od sopstvene potrošnje i za rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima.
Kao drugi primer uzimam potpuno drugačiji kreditni aranžman. U pitanju je dugoročni kredit, rok otplate je 360 meseci, valutiran u evrima, sa promenljivom kamatnom stopom, sa zalogom nad nepokretnosti i menicama. Kamatna stopa je značajno niza nego u prethodnom primeru, ali kada se zadužujemo u evrima moramo uvek biti na dodatnom oprezu ukoliko naše poslovanje nije izvozno orjentisano, te nam klijenti plaćaju u dinarima, zbog kursnih razlika.
Na ovom primeru ćemo obratiti pažnju samo na ukupan iznos koji vraćamo banci, koji iznosi pre moratorijuma 72.351,63 evra, sa glavnicom od 49.201,88 evra.
Tokom perioda trajanja moratorijuma, od 01.03.2020 do 31.05. 2020. godine, glavnica je trebala da se smanji i da iznosi sada 48.656,86 eura.
Obzirom da se desio moratorijum, očekivano je da se na novom planu otplate nastavlja otplata od istog iznosa glavnice, međutim to nije slučaj. Po ponuđenom novom planu otplate, glavnici je dodata kamata u iznosu od 272,83 evra. Tako, kao i na prethodnom primeru dolazimo do zaključka da je to povećavanje glavnice kao novo kreditno zaduženje, te se samim tim i rata povećava, kako za deo glavnice tako i za deo kamate. Ukupan iznos koji se vraća banci je takođe veći.
Koje je bilo rešenje za ovaj kredit? Vrlo slično kao i za prethodni. Na sopstveni zahtev kod bankara uplatila sam tri rate odjednom sa pripadajućom kamatom i na taj način postigla da plan otplate ostane nepromenjen u smislu broja rata i perioda otplate.
Da li je ovo rešenje bilo najbolje sto sam mogla da postignem u datom momentu? Verovatno da jeste. Na ovaj način obezbedila sam da najbezbolnije prođem dugoročno posmatrajući.
Da li je ovo rešenje bilo moguće za sve, na žalost verujem da nije.
Ono sto smo svi mogli da naučimo iz ovog iskustva je da nam niko neće “oprostiti” zaradu. Da se banke jesu privremeno odrekle priliva koje imaju na mesečnom nivou, kao i zarade koja ide uz plasman kredita, ali su isto tako i očekivano pronašle rešenje kako da naplate ono sto im pripada.Najnepovoljnija opcija je svakako da ne platite kamatu i da dozvolite da banka pripiše kamatu glavnici, jer, u tom slučaju, kamatu plaćate dva puta -jednom kroz glavnicu, a drugi put kao kamatu na taj deo glavnice.
Ukoliko ste bili u mogućnosti i sagledali pre samog početka moratorijuma na koji način će se ponašati vaša banka, te koji će preporučeni model posle moratorijuma koristiti, verujem da ste uspeli da donesete pravu odluku za vas biznis. Verujem da je uvek najlakše pitati vašeg bankara da vam pojasni sve detalje, a ukoliko oni ne znaju (ili nisu još adekvatno obavešteni) o temi koja vas zanima, zakonski rok za odgovor postavljen putem zvaničnog e-maila (koji možete pronaći na sajtu svake banke) je 15 dana, te se nemojte bojati da to u budućnosti koristite. Ipak su vaš biznis i vaš novac u pitanju, zar ne?
